SrpcheTheGreat
Well-known member
Pokušao sam malo da se našalim, smišljajući ovaj dijalog. Naravno, ja nisam nikakav književnik niti pisac amater, pa ni u pokušaju. Ima malo i autobiografskog u ovome svemu...
U ovoj kratkoj priči glavni likovi su „navučeni pacijent sa lošom prognozom“ i „nervozni doktor sa ogromnim iskustvom“.
Navučeni pacijent sa lošom prognozom: Dobar dan doktore?, Kako ste?
Nervozni doktor sa ogromnim iskustvom: Dobro sam..nego šta vas muči zašto ste došli?
- Vidite doktore, hteo bih da vas pitam za savet...
- Pa to uglavnom svi i rade kad dodju...
- Znam, ali vidite moj problem je vrlo delikatan, znate....ne znam kako da vam objasnim...
- Pucajte čoveče, ne ustežite se, nemam ja baš mnogo vremena...
- Kako ste znali?
- Šta kako sam znao?
- Pa da je reč o pucanju...
- To je fraza, aman, kažite više šta vas muči...
- Vidite, ja mnogo volim da pucam, i primećujem da me to totalno okupira. Znate ja tako šetam, sam ili sa ženom, pa onda gledam u travu, računam, ližem prste...
- ?! ...ližete prste?..ne razumem!?
- Pa znate, doktore, liznem da vidim gde duva, pa računam.... računam koliko duva, gledam travu kako se uvija...znate to sve utiče. I onda se malo znate izgubim, pa ako preteram, onda zaboravim gde je više duvalo, onda mi se čini da menja pravac, a ne menja...
- O čemu pričate čoveče....Zašto se gubite?, šta zaboravljate?
- Nema veze...dakle..vidite doktore, ja sam do sada prelamao i jeste me malo bolela ruka, ali ja sam prelamao. I rekao sam sebi svaki put ti možeš to bolje, možeš sigurno. A znate, to bude malo bolje, ali nedovoljno...znate, uvek je nedovoljno...i onda se zabrinem. Možda nije do mene, možda je do svetla, ili do cevi, ili do naslona...a i ruka je počela da me boli, ali to manje više i nije sad toliko važno, nego... sve sam nervozniji, a trebalo bi suprotno, znate, trebalo bi da mi je lepo i da uživam, ali vidite, ja ne uživam doktore..mislim uživam, ali ne onako kako bi mogao, znate...
- Ajmo polako junače. Dakle prelamaš šta?
- Pa...pušku!
- Pušku?!?
- Da..
- Kakvu pušku?
- Vazdušnu...mislim prelamaču, to jest springericu..znate već, nema gasni cilindar... znate gasni cilindri , ja to ne volim...veća snaga... za konzerve, krila, haube...nije to za mene. Ja znate volim onako fino, filigranski u rupicu, što bliže centru znate...
- Ja tebe jedva razumem! Kakva krila, haube...?! Šta ti hoćeš od mene?!
- Savet! Pa rekao sam vam po savet sam došao!
- Kakav savet?
- Dal da predjem na pisipi doktore?!.... sve sam nervozniji, ne ide to tako kako sam očekivao. Mislim, kad malo bolje pomislim, možda i ne bih morao, ali vetar znate, menja pravac, meni trza, ja ne mogu nekako da pogodim gde treba i onda se, znate, nerviram... računam ja, ali nije to baš sve tako, stane, pa dune, pa okrene suprotno...ja dok opalim, ono već drugačije...i trza, trza... to me ubi, znate...mnogo me to unervozi...
- Jel sam ja tebe dobro razumeo- ti ‘oćeš da se drogiraš?!! Dal si ti normalan!?! Meni si došao ovde sa tom pričom, ja da ti kažem dal’ da se drogiraš!!!!
- Kakva droga, ko da se drogira?
- Šta bre kakva droga, pa pisipi droga, ta droga!!!
- Ma nisu to droge doktore, to je puška na komprimovani vazduh, pa skraćeno na engleskom to dodje pisipi.
- Skraćeno?!
- Da, skraćeno....
- Daću ti ja skraćeno, jel znaš...mene si našao da zajebavaš, jeli !?!. Znaš li ti koliko ja radim ovaj posao! Pisipi sutra malo. Fensiklidin, „andjeoski prah“, PISIPI, registrovan kao opojna droga, halucinogen.... ja da ti preporučim!?!. Pa ti bre čoveče stvarno nisi normalan!!!!
- Ma puška doktore, treba mi nova puška. To jest da li mi treba? Ne znam?! Mislim, zbog te nervoze...šta da radim?. Nije da mi treba, ali nije ni da mi ne treba. Dobro je i sa oprugom, ali nekako bez trzaja je uvek bolje, znate....pa vi doktore ne možete da zamislite... uhvatiš polako, samo prisloniš prst, povučeš, a ono - „tak“ ... I sve stooojiii gde je bilo doktore, ne mož’ da shvatite, stoji, ne pomera se, ne skače po stolu, ne udara, ne zveči, samo „tak“...to je tako dobro!.. mnogo dobro!...ja bih to uzeo, evo sutra bih uzeo, ali znate mnogo se razmišljam....sedim noću za kompjuterom, ne pričam sa ukućanima, samo čitam, krijem se, ne mogu više... sramota me od žene, od deteta. Znate.. ima tamo jedan dobar forum, neki AGS...sve o tim puškama,stalno čitam znate, al' nikako da odlučim znate... svi sve znaju, niko ništa konkretno da mi kaže..a ja onda razmišljam, pa opet čitam... žena mi pre neki dan nudi neku travu što je dobila sa Rtnja, kaže popravlja raspoloženje, bio si, kaže, veseo kad smo se upoznali, mnogo joj žao...ćerka mi sinoć ostavila punjač za laptop u wc-u, vidi da se dugo zadržavam....a ja što više čitam sve manje znam, sve sam nervozniji...al’ osećam da moram nešto da uradim!!
- Uzmite pcp...!
- Stvarno!?!! E baš vam hvala...e, stvarno ste kralj! Znao sam da treba da vas pitam... računam: ko sve najbolje zna?! Pa doktori, oni sve znaju. Najvažnije je zdravlje, je li tako?! I da mi prodje ta nervoza, znate, da bude onako, znate..
- ..al pravi da uzmeš, jesi me čuo, pravi!!!... ovaj Fensiklidin, „andjeoski prah“!
- Zašto doktore!?!
- Ima mnogo manje neželjenih efekata i dejstvo kraće traje!!! Ako mene pitaš, ovom tvom ludilu drugog leka nema!!!
U ovoj kratkoj priči glavni likovi su „navučeni pacijent sa lošom prognozom“ i „nervozni doktor sa ogromnim iskustvom“.
Navučeni pacijent sa lošom prognozom: Dobar dan doktore?, Kako ste?
Nervozni doktor sa ogromnim iskustvom: Dobro sam..nego šta vas muči zašto ste došli?
- Vidite doktore, hteo bih da vas pitam za savet...
- Pa to uglavnom svi i rade kad dodju...
- Znam, ali vidite moj problem je vrlo delikatan, znate....ne znam kako da vam objasnim...
- Pucajte čoveče, ne ustežite se, nemam ja baš mnogo vremena...
- Kako ste znali?
- Šta kako sam znao?
- Pa da je reč o pucanju...
- To je fraza, aman, kažite više šta vas muči...
- Vidite, ja mnogo volim da pucam, i primećujem da me to totalno okupira. Znate ja tako šetam, sam ili sa ženom, pa onda gledam u travu, računam, ližem prste...
- ?! ...ližete prste?..ne razumem!?
- Pa znate, doktore, liznem da vidim gde duva, pa računam.... računam koliko duva, gledam travu kako se uvija...znate to sve utiče. I onda se malo znate izgubim, pa ako preteram, onda zaboravim gde je više duvalo, onda mi se čini da menja pravac, a ne menja...
- O čemu pričate čoveče....Zašto se gubite?, šta zaboravljate?
- Nema veze...dakle..vidite doktore, ja sam do sada prelamao i jeste me malo bolela ruka, ali ja sam prelamao. I rekao sam sebi svaki put ti možeš to bolje, možeš sigurno. A znate, to bude malo bolje, ali nedovoljno...znate, uvek je nedovoljno...i onda se zabrinem. Možda nije do mene, možda je do svetla, ili do cevi, ili do naslona...a i ruka je počela da me boli, ali to manje više i nije sad toliko važno, nego... sve sam nervozniji, a trebalo bi suprotno, znate, trebalo bi da mi je lepo i da uživam, ali vidite, ja ne uživam doktore..mislim uživam, ali ne onako kako bi mogao, znate...
- Ajmo polako junače. Dakle prelamaš šta?
- Pa...pušku!
- Pušku?!?
- Da..
- Kakvu pušku?
- Vazdušnu...mislim prelamaču, to jest springericu..znate već, nema gasni cilindar... znate gasni cilindri , ja to ne volim...veća snaga... za konzerve, krila, haube...nije to za mene. Ja znate volim onako fino, filigranski u rupicu, što bliže centru znate...
- Ja tebe jedva razumem! Kakva krila, haube...?! Šta ti hoćeš od mene?!
- Savet! Pa rekao sam vam po savet sam došao!
- Kakav savet?
- Dal da predjem na pisipi doktore?!.... sve sam nervozniji, ne ide to tako kako sam očekivao. Mislim, kad malo bolje pomislim, možda i ne bih morao, ali vetar znate, menja pravac, meni trza, ja ne mogu nekako da pogodim gde treba i onda se, znate, nerviram... računam ja, ali nije to baš sve tako, stane, pa dune, pa okrene suprotno...ja dok opalim, ono već drugačije...i trza, trza... to me ubi, znate...mnogo me to unervozi...
- Jel sam ja tebe dobro razumeo- ti ‘oćeš da se drogiraš?!! Dal si ti normalan!?! Meni si došao ovde sa tom pričom, ja da ti kažem dal’ da se drogiraš!!!!
- Kakva droga, ko da se drogira?
- Šta bre kakva droga, pa pisipi droga, ta droga!!!
- Ma nisu to droge doktore, to je puška na komprimovani vazduh, pa skraćeno na engleskom to dodje pisipi.
- Skraćeno?!
- Da, skraćeno....
- Daću ti ja skraćeno, jel znaš...mene si našao da zajebavaš, jeli !?!. Znaš li ti koliko ja radim ovaj posao! Pisipi sutra malo. Fensiklidin, „andjeoski prah“, PISIPI, registrovan kao opojna droga, halucinogen.... ja da ti preporučim!?!. Pa ti bre čoveče stvarno nisi normalan!!!!
- Ma puška doktore, treba mi nova puška. To jest da li mi treba? Ne znam?! Mislim, zbog te nervoze...šta da radim?. Nije da mi treba, ali nije ni da mi ne treba. Dobro je i sa oprugom, ali nekako bez trzaja je uvek bolje, znate....pa vi doktore ne možete da zamislite... uhvatiš polako, samo prisloniš prst, povučeš, a ono - „tak“ ... I sve stooojiii gde je bilo doktore, ne mož’ da shvatite, stoji, ne pomera se, ne skače po stolu, ne udara, ne zveči, samo „tak“...to je tako dobro!.. mnogo dobro!...ja bih to uzeo, evo sutra bih uzeo, ali znate mnogo se razmišljam....sedim noću za kompjuterom, ne pričam sa ukućanima, samo čitam, krijem se, ne mogu više... sramota me od žene, od deteta. Znate.. ima tamo jedan dobar forum, neki AGS...sve o tim puškama,stalno čitam znate, al' nikako da odlučim znate... svi sve znaju, niko ništa konkretno da mi kaže..a ja onda razmišljam, pa opet čitam... žena mi pre neki dan nudi neku travu što je dobila sa Rtnja, kaže popravlja raspoloženje, bio si, kaže, veseo kad smo se upoznali, mnogo joj žao...ćerka mi sinoć ostavila punjač za laptop u wc-u, vidi da se dugo zadržavam....a ja što više čitam sve manje znam, sve sam nervozniji...al’ osećam da moram nešto da uradim!!
- Uzmite pcp...!
- Stvarno!?!! E baš vam hvala...e, stvarno ste kralj! Znao sam da treba da vas pitam... računam: ko sve najbolje zna?! Pa doktori, oni sve znaju. Najvažnije je zdravlje, je li tako?! I da mi prodje ta nervoza, znate, da bude onako, znate..
- ..al pravi da uzmeš, jesi me čuo, pravi!!!... ovaj Fensiklidin, „andjeoski prah“!
- Zašto doktore!?!
- Ima mnogo manje neželjenih efekata i dejstvo kraće traje!!! Ako mene pitaš, ovom tvom ludilu drugog leka nema!!!
Eeee,moj Srbo,sve je to veliko sranje.Neće moja kuća ostati bez Fwb300 a bogami ni bez Fwb601 a čini mi se ni bez CZ200S.Mada,dobro bi mi došao neki lg400,800x,9015...Al,brate,nemam tolke pare za hobi...a kopka me...Da,da,Srbo moj,baš je sranje
