U najkraćem, pre godinu dana rešio sam da kupim novu optiku. Imajući u vidu cene kod nas, učinilo mi se da je najpametnije da je kupim na Aliju, budući da sam tamo našao model koji mi se svideo (ispostaviće se da će mi ubrzo zatrebati bolja
) za nekih 60$, dok bi optika sa takvim karakteristikama kod nas koštala najmanje 100 evra. Pošto ne volim da muljam ispod žita i uvek se trudim da radim sve po zakonu, raspitao sam se kako stoji stvar sa uvozom takve stvarčice i saznao da je za to nadležno ministarstvo trgovine i turizma. Tamo su mu preporučili jednu gospođu koju ne bih imenovao, načelnicu velikog sektora, koja je zadužena za izdavanje dozvola za uvoz naoružanja i pripadajuće opreme. Sa njom sam razmenio dvadesetak mejlova i ostao zatečen njenom predusretljivošću. Zahvalan i ushićen, na FB sam prošlog proleća objavio ovaj status:
"MOJE ISKUSTVO SA MINISTARSTVOM
»Državni činovnici su lenje bube koje primaju plati ni za šta, naročito oni koji rade na visokim pozicijama u važnim insituacijama kao što su ministarstva«. Verujem da tako misli većina ljudi. Ako izuzmem nekoliko ljudi zaposlenih u ministarstvima koje lično poznajem i znam da su vredni radnici, tako sam u neku ruku mislio i ja. I nisam bio u pravu.
Svakako da lenji, bahati i nestručni ljudi zaposleni na rukovodećim pozicijama u ministarstvima i drugim državnim telima nisu retka pojava. Možda su čak i u većini, ali ima i mnogo onih koji ozbiljno shvataju svoje pozicije i trude se da daju maksimalni doprinos. I to uvek treba jasno reći.
Ovu priliku koristim da javno pohvalim Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija i njihovu službu koja se bavi pitanjima uvoza i izvoza vojne opreme i naoružanja. Izvesna gospođa (koja me je zamolila da ostane anonimna) bila je u proteklih nekoliko dana toliko susretljiva i ljubazna da sam dobio odgovor na ama baš svako moje pitanje i nijednog trenutka mi nije dala do znanja da joj malo dosađujem (što bih ja, da sam na njenom mestu, vrlo verovatno učinio), već je strpljivo odgovarila na svih dvadesetak mejlova i omogućila mi da dobijem konretne i nedvosmislene informacije koje si mi bile potrebne.
Malo je reći da sam bio iznenađen takvim postupkom, tako da ovo pišem sa velikim zadovoljstvom, srećan što kao neko ko veoma često kritikuje imam ovu lepu priliku da deo državnog aparata javno pohvalim."
Elem, po uputstvima gospođe, pribavio sam svu dokumentaciju (između ostalog, dokazo o uplati, tehničke karakteristike optike itd) i platio taksu za izdavanje dozvole za uvoz (koliko se sećam oko 2.500 RSD), pa sve zajedno poslao na adresu Ministarstva. Nedelju dana kasnije, na mobilni me je nazvala druga službenica ministarstva, koja mi je rekla da sada moram da doplatim još desetak hiljada dinara (???), budući da je taksa zaporavo tolika - oko 12.000 RSD. Naravno, odmah sam pozvao prvu gospođu i zatražio objašnjenje, ali ga nisam dobio. U stvari, ispalo je da ih nisam najbolje razumeo, što naravno nije tačno, budući da ovakvim stvarima pristupam vrlo, vrlo ozbiljno. Rekao sam da mi ne pada na pamet da plaćam taksu koja je skuplja od robe koju uvozim i da im poklanjam one 2.500 RSD i na tome se završilo.
Zatim sam rizikovao i poručio UTG Leapers 3-9x40 sa 6MilDot končanicom i posle nešto više od mesec dana optika je stigla kao da je u pitanju bilo koja druga stvar. Razume se, bio sam spreman na to da će me sa carine zvati i tražiti mi dozvolu za uvoziu zatim vratiti paket Kinezu, ali sam imao sreće.
Sada razmišljam o optici BSA 4-14x44 TMD sa ovom končanicom na slici - mislim da nema bolje za LR gađanje. U pitanju je optika koja košta oko 140$, tako da je to već ozbiljan rizik, ali sam s druge strane svestan da takav optički nišan (FFP, tubus 30 mm, končanica sa slike itd.) kod nas nipošto neću naći za manje od 250 evra.
