(Prenosimo ovde na Blogu odlilčan tekst našeg člana Srbe (SrpcheTheGreat) o šinama za montažu optika. Smatramo da tekst zaslužije da bude izdvojen i vidiljiv i na Blogu.)
————————-
Slučajno sam danas angažovao sive ćelije mozga i sa užasom konstatujem da, kad bi me neko sada pitao razliku izmedju npr pika/n/tini i wiver montaže, ne bih baš znao da mu odgovorim koja je. Možda treba da me bude sramota, ali ja obraza nemam, pa to i nije neki problkem. Naravno, sigurno medju vama ima onih koji odma kažu-to ti je prosto brale, ali siguram sam da ima i onih koji neće to da kažu, jerbo se nisu ni udubljivali mnogo u to. E pa za ove druge,(prvi izvinte), malo ću da vas animiram, dok pijete kafu..Ide priča…
Šine „lastin rep“
Šine ili nosači „lastinog repa” odnose se na nekoliko tipova sistema kliznih šina koji se nalaze na vatrenom ili vazdušnom oružju, prvenstveno za montažu teleskopskih nišana. Kolokvijalno, pojam šina lastinog repa obično se odnosi na ravan montažni nosač sa obrnutim trapezoidnim poprečnim presekom. Oni se takođe nazivaju “tip-off” nosači i omogućavaju korisniku da lako pričvrsti i odvoji nišan. „Lastin rep” šine dolaze u nekoliko različitih tipova i veličina u zavisnosti od proizvođača, ali najčešći su 11 mm i 3⁄8 inča (9,5 mm). Manje poznati nosači lastinog repa na tržištu danas uključuju 12, 13, 13,5, 14, 14,5, 16, 16,5, 17 i 19 mm. Nosači u obliku lastinog repa se sada uglavnom nalaze na vazdušnim puškama, ali i na puškama za lov i sportsko gađanje. Nosač lastinog repa se takođe može odnositi na urez “lastin rep”, koji se pruža duž sanduka pušaka ili pištolja i često se koriste za montaže prednjeg nišana i zadnjeg nišana, koji se nalaze na pištoljima i nekim puškama. Ova metoda montaže je namenjena za tzv. montažu sa trenjem, gde se prorez izrezuje u klizač pištolja ili sanduk puške, a nišan sa odgovarajućim lastinim repom se utiskuje ili uvlači u taj prorez. Generalno, nedostatak ovih šina je relativno mali broj dodataka koji se mogu na njih montirati.
Iako se i dalje široko koriste, šine “lastin rep” ne obezbedjuju sigurnost kao pikatini šine, jer je uočeno da postoje oscilacije u merama prihvatne površine medju nosačima različitih proizvodjača za ovaj tip montaže.
Model Weaver je jedan od prvih naprednijih sistema za pričvršćivanje. Izmislio ga je Wiliam Ralf Weaver 1975. godine. Weaver šine su starija opcija koja je prethodila Picatinni šinama i imaju manju kompatibilnosti sa raznim dodacima. Obično se nalaze na starijem vatrenom oružju ili jeftinim opcijama. Nakon ovog modela, pojavio se model Earl Reddick, koji je dizajnirao Reddicks Arms Development, a zatim i model Swan / Weaver, koji je ime dobio po svom pronalazaču Diku Svonu. Razlika sa prethodnim verzijama je u nešto većoj širini zareza. Ovi modeli, kada su se pojavili, nisu bili standardni, tako da je svaki proizvođač morao da dizajnira sopstveni sistem za montažu. Ovo je otežavalo korišćenje pribora jednog proizvođača na oružju drugog, a takođe je značilo da se pribor može koristiti samo na ograničenom broju oružja.
Picatinni šina je dizajnirana da reši ove probleme, obezbeđivanjem standardne platforme za veliki broj proizvođača i širokog spektra dodataka. Prvi put je dizajnirana kasnih 1980., ime je dobila po kompanijii Picatinni Arsenal u Nju Džersiju, gde je i razvijena. Konkretno, šinu je napravio inžinjer Gary Houtsma. Šina je kasnije standardizovana kao MIL-STD 1913 šina 1995. Šina poseduje zareze, u obliku slova “T”, debljine su 5mm i dubine 2 mm. Razmak između dva zareza je 10 mm. Razlika između Picatinni i Weaver šina leži u širini zareza: -Picatinni 5mm,Weaver 4mm. Veća širina zareza povećava izdržljivost Picatinni šine. Pored ovoga, razlika je i što razmak utora nije nužno konzistentan za Weaver, ali jeste za Picatinni. Samim tim Weaver nosači ne moraju imati obavezan kvadratni oblik dela za zaključavanje, dok Picatinni moraju. Dakle Picatinni šine se sastoje od niza grebena koji imaju ujednačen razmak i visinu, što omogućava da se dodaci lako pričvrste i zaključaju na svoje mesto. Šine se obično montiraju na vatreno oružje pomoću šrafova ili drugih pričvršćivača, a dodatni pribor pomoću stezaljki ili drugih mehanizama za zaključavanje.
Picatinni šine se obično prave od aluminijuma, čelika ili kombinacije oba. Aluminijumske šine su lakše i jeftinije od čeličnih, ali su takođe manje izdržljive i možda nisu pogodne za tešku upotrebu. Čelične šine su izdržljivije i mogu da izdrže tešku upotrebu, ali su i teže i skuplje. Neki proizvođači takođe nude šine napravljene od drugih materijala, kao što je polimer, ali one nisu tako uobičajene kao aluminijumske ili čelične šine.
Picatinni šina ima niz prednosti u odnosu na druge montažne platforme:
-ravnomerni razmak grebena omogućava da se dodaci lako pričvrste i zaključaju na svoje mesto,
-standardizovana je platforma, što znači da se dodaci mogu koristiti na širokom spektru vatrenog oružja, bez obzira na proizvođača. Ovo korisnicima olakšava prebacivanje između vatrenog oružja ili nadogradnju dodatne opreme po potrebi.
-izdržljiva je i pouzdana platforma koja je u stanju da izdrži velika opterećenja, što je čini popularnim izborom za zahtevne dodatke.
Pored navedenog, Picatinni šina ima nekoliko nedostataka.
-može biti skupa za proizvodnju, što ih čini skupljim od drugih montažnih platformi
-instalacija na oružje može biti otežana, jer zahteva precizna merenja i pažljiva poravnanja
-relativno je teška, što može dodati težinu i uticati na njegovo rukovanje i ravnotežu.
Još malo zanimljivosti…
KeyMode i M-LOCK šine
Godinama je Picatinni šina bila vodeća u pričvršćivanju lampi, lasera, prednjih rukohvata i drugih dodataka,(ovo se najviše odnosi na vojnu industriju), ali je imala i nedostataka. DodavanjemPicatinni šine na rukohvat ili prednji kraj puške dobijala se dopdatna težina, a neki strelci su se žalili i na dodatnu „zapreminu“ i osećaj „rešetke za sir“ koji imaju na ruci. Ovi nedostaci su ostavili mogućnosti za poboljšanja i doneli sledeću generaciju montaže dodatne opreme: KeyMod i M-LOK.
KeyMod i M-LOK su zasnovani na sistemu slotova, a ne na sistemu šina Picatinni i Weaver nosača. To je značilo glatku površinu i više opcija za montažu.
KeyMod sistem nosača je razvijen kao saradnja između VLTOR Weapon Sistems i Noveske Rifleworks 2012. godine u nadi da će standardizovati univerzalne sisteme pričvršćivanja dodataka na puške. Ovaj dizajn je otvorenog tipa, što znači da svaka kompanija može slobodno koristiti ovaj dizajn za potrebe pravljenja svojih dodataka. KeyMod je dizajniran tako da se dodaci mogu montirati direktno na šinu, što omogućava da se i pikatini šine montiraju na štitnik ruke gde god je potrebno.
Modularnu bravu, ili M-LOK, patentirala je Magpul Industries i uvedena na tržište 2014. Baš kao i KeyMod, M-LOK omogućava direktno pričvršćivanje dodatne opreme. Magpul je tražio dizajn koji bolje funkcioniše sa nemetalnim površinama za montiranje. Polimerni pribor koji je Magpul ponudio nije dobro funkcionisao sa konusnom navrtkom KeiMod-a, pa su stvorili sistem M-LOK. Za razliku od KeyMod-a, M-LOK nije otvorenog koda, već je licenciran. To znači da proizvođači mogu da prave M-LOK rukohvate i druge proizvode koristeći M-LOK standard samo nakon što dobiju licencu od Magpula. M-LOK je vrlo sličan sistemu KeyMod ,jer oba podrazumevaju zaključavanje matice u utor na šini. M-LOK sistem koristi pravougaonu T-maticu i pravougaoni prorez.
Na testovima izdržljivosti i grubog rukovanja oba ova sistema su prošla. Najznačajnija varijacija bila je u testu ponovljivosti. M-LOK je bio bolji u smislu najmanje pomeranja MOA pomeranja prilikom uklanjanja i ponovnog pričvršćivanja dodatne šine sa laserskim nišanom. U testovima pada oružja na podlogu, M-LOK dodatna oprema ostala pričvršćena 100% vremena, dok je KeyMod dodatna oprema ostala pričvršćena samo 33% vremena. Na osnovu ovog testiranja, M-LOK je izabran za upotrebu u specijalnim vojnim programima.
Ako vam je bilo zanimljivo, blagodarim, ako vam je poznato, bar ste osvežili svoja znanja…meni je bilo interesantno dok sam istraživao…sad sigurno znam šta mi nosi optike.
