U sredu, 27. oktobra 1853. godine, plotuni iz topova su svečano razglasili da je u kragujevačkoj “Topolivnici” uspešno izvršeno livenje topova:
“zvuk topova oglasio je Srbiji odavno iščekivanu uspešnost i obradovanje trudu, koi se zaista nu u kakvoj državi za male ne počituje.”
Sve posle toga je bila istorija, koja traje do današnjih dana, a jedan od segmenta proizvodnje oružja u Kragujevcu bile su i vazdušne puške, koje nas ovom prilikom najviše zanimaju.
Verovatno niste znali da je još pre 2. svetskog rata, tadašnje Sokolsko društvo, jedinstvena viteška organizacija koja je za svoj cilj imala fizičko i moralno vaspitanje i uzdizanje omladine i građana, razmatralo uvoz vazdušne puške “Mars 110” i “Mars 115” nemačke proizvodnje za uvežbavanje veštine gađanja. Na žalost, društveni potresi i kasnije početak rata pokvarili su ove planove.
Nakon 2. svetskog rata, fabrika u Kragujevcu obnavlja proizvodnju oružja pod imenom “Crvena zastava”. Iako nije postojalo praktično iskustvo u pravljenju vazdušnih pušaka, već 1951. godine pristupilo se konstrukciji i proizvodnji prve komercijalno dostupne vazdušne puške u kalibru 4,5mm. Ova puška je imala glatku cev, opružni zadnji nišan sa štelovanjem po visini, kao i prednji nišan, pomoću “lastinog repa” postavljen na cev. Ova puška je dobila oznaku M52. Do 1956. godine proivedeno je oko 15.000 primeraka.
Nakon 1956. godine, postojeći model je unapređen uvođenjem olučene cevi sa 12 žlebova i deklarisane početne brzine Vo=118m/s.
Na novom modelu je postojao i zavrtanj za regulisanje sile okidanja, na cevi je ugrađeno postolje prednjeg nišana preuzeto sa puške M48, a zadnji nišan je dobio postolje i preklapač sa 23 podeoka. Osnovni podeok je odgovarao daljini od 10 metara, a svaka crtica daljini od 2 metra.
Upucavanje prednjeg nišana se vršilo pomoću posebnog pomerača koji je preko zavrtnja gurao mušicu na levu ili desnu stranu.
Ovaj novi unapređeni model dobio je oznaku M56. Ova puška se pokazala odlično i vremenom (sve do danas), bukvalno ušla u legendu posleratnog vazdušnog streljaštva na našim prostorima.
Zbog dokazanog kvaliteta modela M56, Uprava pešadije Jugoslovenske narodne armije usvojila je M56 kao “pomoćno sredstvo za dopunu obuke iz nastave gađanja puškom”. Do 1966. godine izrađeno je ukupno preko 100.000 komada.
Na ovom mestu moram reći sledeće: prema navodima fabrike Crvena zastava, vek trajanja vazdušne puške M56 bio je deklarisan na 80.000 ispaljenih projektila uz redovno servisiranje i zamenu potrošnih delova, kao što su kožni duhtung klipa i cevi, zavrtanj zaptivače, klipnjača, itd. Ali, kao što smo svi mi svedoci, čak i posle skoro 70 godina, ove puške i danas u dobroj meri rade nakon kvalitetnog servisa i precizne su kao i prvog dana, čak i posle bukvalno stotina hiljada ili čak miliona ispaljenih dijabola. Kada je o preciznosti reč, sama Zastava navodi sledeće: na pet ispaljenih dijabola (tada su koristili termin kuglica), na odstojanju od 10m, dobija se slika pogodaka (mi bismo danas popularno rekli grupacija), prečnika 8 do 20mm. Zaista odlično, pogotovo kada znamo da su u praksi grupe često bivale znatno uže od deklarisanih 20mm. Nije ni čudo što su generacije i generacije strelaca ostvarivale silne pobede ovom puškom na različitim lokalnim takmičenjima.
Na slici se vidi prvo pucanje i prva grupa moje malenkosti nakon pauze pucanja iz Zastave od celih 35 godina. Ništa posebno, ali jasno se vidi da je puška i danas precizna iako je u rukama strelca koji je napravio pauzu od tri i po decenije. Jasno je da to može daleko bolje, ali ovo govori o potencijalu ove puške, kvalitetu cevi i ukupne izrade puške stare skoro 70 godina.
M56 i pored svih neospornih kvaliteta ima određene konstrukcione mane, a meni lično (kao i većini današnjih strelaca), smeta njen mali i kratki kudak. Za ovo ipak postoji objašnjenje. Prema jednom izvoru, te puške su rađene na osnovu tadašnjeg univerzalnog jugoslovenskog standarda, poznatog kao JUS. Verovatno su inženjeri uzeli prosek visine tadašnjih vojnika, pa su napravili te dimenzije. Ova puška je takođe bila namenjena za gađanje iz ležećeg stava, pa je ova mana donekle bila kompenzovana kada se gađalo ležeći.
Takođe je primećeno da se tokom upotrebe i prelamanja cevi, na tom mestu javljao određeni zazor (luft), jer nije postojao navoj, već običan štift koji je imao tendenciju da se brzo razlabavi. Istini za volju, ovo nije bilo primetno na svim puškama.
Polovinom sedamdesetih godina prošlog veka, u Zastavi su izradili unapređeni prototip vazdušne puške, koji na žalost nikada nije ušao u serijsku proizvodnju. U tom periodu, nastao je i model pod oznakom M76, koji je posedovao sanduk od bešavne cevi. Ni ovaj model nije ušao u serijsku proizvodnju zbog problema sa olučenjem cevi. Tek kasnije je ovaj problem rešen primenom tehnologije potiskivanja, izvršeno je honovanje (precizno uklanjanje materijala iz cevi na tačno definisanu dimenziju sa određenim kvalitetom površine uz poboljšanje oblika i karakteristika površine) cilindra, sanduk je proširen, a puška je dobila masivniji kundak. Ovaj model je dobio oznaku VP81. Sledeći model M81A imao je početnu brzinu dijabole od 119 m/s i zadnji nišan kao na puški PAP M69/66.
Poslednji modeli koju su izašli iz fabrike Zastava, bili su VP97 i VP97A, koji su imali početnu brzinu od preko 150 m/s. Poznavaoci prilika kažu da je model 97 praktično bio kopija Anschutz 335 modela. M97 je imala duplu oprugu (otuda i veća brzina) i nešto deblju cev. Ipak, ni ovaj model nije po kvalitetu bio dovoljno dobar da zaživi na takmičenjima.
Konačno, godine 2005, Zastava je predstavila novu vazdušnu pušku VP05 Junior, koja je nastala rekonstrukcijom i redizajnom modela VP97, a po idejnom rešenju nekadašnjeg strelca Miluna Milanovića.
Ja lično nemam nikakve podatke kako se ova puška pokazala, koliko ih je napravljeno, niti o karakteristikama, ali moram priznati da prelepo izgleda. Podesivi kundak i obrazina, moderan dizajn, diopterski nišan…
Ja se iskreno nadam da će Zastava oružje pronaći računicu i resurse da nastavi proizvodnju vazdušnih pušaka prelamača/springerica. Ne znam koliko je ovo realno, ali nada umire poslednja. Poznato je da ipak naprave poneku vazdušnu pušku godišnje, ali ne postoje nikakvi rokovi za isporuku, a kažu i da kvalitet nije baš na nivou nekadašnjeg.
Šta reći na kraju? Kao prvo, da ovaj tekst nije zamišljen kao neki sveobuhvatni vodič, niti je moguće jednim tekstom, koliko god on bio dugačak, pokriti celu priču o ovoj legendarnoj puški, ali mislim da je lepo i korisno podsetiti se jedne puške koja je mnogim strelcima bila prvi kontakt sa sportskim streljaštvom i koji su prve korake i pobede učinili baš sa Zastavom. Dakle, stariji da se podsete nekih prošlih vremena, a mladi nauče nešto novo iz bogate istorije sportskog streljaštva u nas.
U nekim narednim tekstovima pisaćemo i predstavljati neuporedivo modernije i naprednije puške od Zastave, ali ona uvek ostaje deo istorije, lepih sećanja i nostalgije za nekim lepšim vremenima. Ja sam svoju prvu “zastavicu” posedovao još pre celih 40 godina kao klinac. Ne treba ni da pišem koliko sam uživao sa njom. Ta puškica je predstavljala nama klincima ulaz u svet odraslih, jer smo se pucajući iz nje osećali kao da pucamo sa “pravim” puškama. U to vreme, u doba SFRJ, sve škole su imale predmet ONO i DSZ (opštenarodna odbrana i društvena samozaštita), a na tom predmetu smo imali prilike da vidimo Zastavine puške, na kojima smo sa nastavnikom vežbali stav, držanje i pucanje. A tek posete vojnom strelištu na Bubanj potoku… to je bio poseban doživljaj.
I još nešto jako bitno: ko je naučio da puca iz Zastave i ko je sticao iskustva sa njom (ali i drugim modelima springerica), lako se posle prebacivao na nove, neuporedivo modernije puške, jer je imao dobru osnovu. Lako je onda bilo preći iz Juga u Audi.
Da napomenem samo još nešto: koga zanima, mnogo dodatnih podataka, fotografija i utisaka može pročitati na našem Forumu u temi Zastava vazdušne puške (klik) na preko 50 strana!
I sada konačno na samom kraju, za one koje zanima, evo sublimiranih karakteristika svih modela vazdušnih pušaka koje su izašle iz fabrike (Crvena) Zastava:
Zastava M52:
Nema podataka
Zastava M56:
Kalibar: 4,5 mm
Težina: 2265 g
Ukupna dužina: 1013 mm
Dužina cevi: 400 mm
Početna brzina: 112 m/s
Korisni domet: 20 m
Prednji nišan: otvoren, podesiv po smeru
Zadnji nišan: podesiv po visini
Optički nišan/diopter: nije podržano
Info: 4 žleba
Zastava M56/76:
Kalibar: 4,5 mm
Težina: 2260 g
Ukupna dužina: 1010 mm
Dužina cevi: 400 mm
Početna brzina: 118 m/s
Korisni domet: 20 m
Prednji nišan: otvoren, podesiv po smeru
Zadnji nišan: podesiv po visini
Optički nišan/diopter: nije podržano
Info: olučena cev, 12 polja 12 žlebova
Zastava M76:
Kalibar: 4,5 mm
Težina: 2260 g
Ukupna dužina: 1010 mm
Dužina cevi: 400 mm
Početna brzina: 118 m/s
Korisni domet: 20 m
Prednji nišan: otvoren, podesiv po smeru
Zadnji nišan: podesiv po visini
Optički nišan/diopter: nije podržano
Info: olučena cev, 12 polja 12 žlebova
Zastava M81:
Kalibar: 4,5 mm
Težina: 2750 g
Ukupna dužina: 1016 mm
Dužina cevi: 400 mm
Početna brzina: 130 m/s
Korisni domet: 30 m
Prednji nišan: otvoren, podesiv po smeru
Zadnji nišan: podesiv po visini
Optički nišan/diopter: nije podržano
Info: olučena cev, 12 polja 12 žlebova
Zastava M81A:
Kalibar: 4,5 mm
Težina: 2750 g
Ukupna dužina: 1016 mm
Dužina cevi: 400 mm
Početna brzina: > 140 m/s
Korisni domet: 30 m
Prednji nišan: polu zatvoren, podesiv po smeru i visini
Zadnji nišan: podesiv po visini
Optički nišan/diopter: nije podržano
Info: olučena cev, 12 polja 12 žlebova
Zastava M97:
Kalibar: 4,5 mm
Težina: 3000 g
Ukupna dužina: 1050 mm
Dužina cevi: 400 mm
Početna brzina: > 150 m/s
Korisni domet: 30 m
Prednji nišan: zatvoren
Zadnji nišan: podesiv po smeru i visini
Optički nišan/diopter: podržava i optički nišan i diopter
Info: olučena cev, 12 polja 12 žlebova
Zastava VP05 Junior:
nemam podatke
Literatura:
Branko Bogdanović “Kolevka srpske industrije”, Kragujevac 2008.
Uputstvo za rukovanje vazdušnom puškom M56, zavodi Crvena zastava, 1956.
Sportsko streljaštvo, grupa autora, Narodna knjiga, 1974.
Zbirka oružja Josipa Broza Tita, izdanje Muzeja “25. maj”, 1981.
Internet/Forum Airguns Srbija